Pismo na 1. srpnja

Školske zadaće su ispunjene i polagano se uspostavlja ljetni raspored… Njemu se, na samom početku srpnja, prilagođava i naša učenica Marija u pidžami i s knjigom u ruci…

Početkom srpnja

Pozdrav, profesorice.

Konačno sam pronašla dovoljno volje da se vratim ljudima i javim se. U međuvremenu, počela sam čitati Isijavanje Stephena Kinga. Iskreno, iznenadila sam se s obzirom na to da me film nije baš oduševio. Knjiga je odlična i stvarno mi se sviđa, mogla bih ju pročitati i drugi put.

Pismo na 1. srpnja Isijavanje

Nekako sam se uputila u svijet Sci-Fia i hororaca. Više se pronalazim u njima nego u onim teen ljubavnim pričama – što je kontradiktorno mojim vlastitim tekstovima.

Da budem iskrena, pomalo sam izgubila volju za sve. Prvo crtanje, pa pisanje i na kraju sve ostalo. Jedino što radim je čitam i jedem. I pomažem u kućanskim poslovima. Barem me to drži u pokretu.

No, probijam se iz toga, pronalazim neku rutinu za ove praznike. Sve mi se manje sviđa biti kod kuće, apsolutna dosada oduzima mi volju i samo sam se ulijenila što dugoročno nije dobro. Pokušavam napraviti neku rutinu u danu, da se dižem u isto vrijeme, presvučem, najedem itd… Nešto da mi dan uopće započne.

Pismo na 1. srpnja Čitanje u krevetu

Ako sam nešto naučila, onda je to da mi produktivnost neće doći ako cijeli dan provedem u pidžami. Iz nekog razloga to mi je postao mali oklop, između stvarnog svijeta i onog drugog. Uf, stvarno sam se raspisala.

Ali, ukratko, ok sam i falite mi. I dom. I Zagreb. Pa ono, sve pomalo. Srećom uskoro i dolazim, iako na dva dana, ali barem nešto. A nakon toga tko zna.

Kako ste vi? Nadam se da ste dobro i zdravo. Kod mene većinu vremena pada kiša, ali čim izađe sunce izležavat ću se na dvorištu. Od jednom sam postala fan tamnjenja, dosta mi je da me mama zove sirom. :”)  To je sve od mene za danas. 

Od srca, 

Marija.