Evropski dan međugeneracijske solidarnosti slavimo pjesmom naše učenice Monike Kukuljan. Pjesmu Mojoj noni sastavila je Monika na svojem materinskom – čakavskom jeziku
Mojoj noni
Kad se domislin nje,
zabin na se,
i ta dan ili noć
čekan samo nju
kad će mi doć.
Kad se domislin nje,
zajedno vidin njeje oči zelene,
ke su bile pune sjaja
i radosti i sriće.
Bez obzira na sve,
uz nju san se osjećala vavik najlipše.
Kad se domislin nje,
ili kad san jadna ili plačen,
tela bin da j ona pu mene
i da one svoje ruke
stavi na moji obrazi,
suzu ž mojga obraza otare
da mi bude lagje.
Kad se domislin nje,
dala bin se
na ovemu svitu
da ju leh vidin.
Još jedan put da mi da ruku,
da ju zagrlin,
aš mi fali fanj
i bez nje je ista saka noć i dan.
Kad se domislin nje,
zajedno mi se plakat gre,
aš kad nje ni,
toj isto ko sunce bez neba,
ili brod bez jedra.
Va mojemu srcu će vavik ostat
i semu čemu me j vadila
i se ča j za me napravila
i to ča tu nisi ti,
meni ne znači niš,
samo znaj da te volin više od sih.